”Izađi na izbore!! Ni meni se niko ne dopada, ali makar da maknemo ove pa ćemo poslije lako”, zaključio je kolega svoju tiradu upućenu meni neposredno prije jednog od mnogih skorašnjih izbornih procesa u Crnoj Gori. Znajući za moje tvrde apstinentske stavove, da nikada nisam iskoristio biračko pravo, iznova je pokušao prodati mi jeftini opsjenarski rezon.
S obzirom na to da izbori i politika imaju sve manje smisla, baš puno je energije potrebno ubjediti me da Orwell nije bio u pravu kada je rekao da je politika biranje između manjeg od dva zla.
Ako već politika to zaista jeste, ne znači da i mi epizodisti, što dobijemo na značaju tek u početku predizborne kampanje, trebamo poput Pavlovljevih pasa usvajati isti refleks.
Neka mi bude dozvoljeno reći kako je informisani i zainteresovani apstinent osoba s najjačim i najglasnijim političkim kredom. Može to biti nezadovoljstvo političkim akterima, vjera u neregularnost izbornog sistema, i mnogo drugih razloga.
Međutim, samo se jedan izdvaja kao najmanji zajednički imenitelj: nepristajanje na biranje manjeg zla.
Hannah Arendt u studiji o korijenima totalitarizma sjajno tvrdi da je zbir manjih zala uvijek veći od većeg zla, te da onaj koji bira manje zlo često zaboravi na fakat kako je zlo – zlo, nezavisno od veličine.
Moja zemlja je od raspada SFRJ bila suočena sa nizom izbora između raznih zala i nikada se narod nije usudio probati nešto drugo, već je indoktriniran medijski, ali i primoravan prigodno tradicionalno udbaški, plovio mirnim rukavcima manjeg zla.
Na kraju krajeva, ispostaviće se da smo i državnu nezavisnost izvojevali isključivo kako nas Srbija ne bi nastavila patronizovati, a ne poradi neke pozitivne platforme nacionalnog ili drugih identiteta. Teške lekcije propasti zadnjih decenija nisu nas dozvale pameti jer su kao jedini krivci označeni i prokazani ljudi koji odbijaju da se svrstaju u rov i glasaju za jedno od zala.
Dakako, Crna Gora kao moderni feud nije jedina u problemu. U Francuskoj Macron slovi za birokratu i piona establišmenta, ali biraće ga da ne bi došla Le Pen. Njemačka je spremna ujediniti CDU-SPD samo da ne dođu neonacisti iz AfD.
Grci će batinama dovesti na vlast sterilne tehnokrate ne bi li Sirizu ostavili bez moći. U BiH će sekularni Bošnjaci glasati koruptivnu SDA, Albanci će birati kriminalca Ramu, Makedonci VMRO… Svi iz različitih pobuda, ali svi sa istim ciljem, izbora manjeg zla.
Manje zlo je vještačka i nametnuta projekcija jedne strane u jednačini koja zapravo govori ”glasajte za mene”. Manje zlo je dio strategije predizbornih kampanja, jeftina valuta za zaradu na slabo pismenom puku sa pravom glasa.
”… da maknemo ove pa ćemo poslije lako”, zaključio sam ja tiradu upućenu kolegi neposredno nakon jednog od mnogih skorašnjih izbornih procesa u Crnoj Gori. Da maknemo ove što biraju manje zlo, pa da od nule započnemo kolektivno političko postojanje dostojno čovjeka.
Moje godine uz crnogorski Dnevnik ili kako sam počeo pratiti hrvatske televizije
